Kako biti slobodan a izbeći žarišta infekcija?

Uz održavanje snažnog imunog sistema putem ishrane i treninga, možemo znatno umanjiti rizik od zaraze izbegavajući neopreznost u okruženjima koja predstavljaju prave zlatne sredine za klice. U pitanju su mesta na kojima one najrađe borave i koja, ako nismo dovoljno pažljivi, predstavljaju povećan rizik za oboljenje. Razmotrimo neka od njih.

Lekarska ordinacija. Kad idemo kod lekara, poslednje što želimo je da završimo bolesniji nego što smo došli ili da proširimo bolest na ostale članove porodice. Novije studije su pokazale da je neke od opasnih bakterija koje žive u bolnicama sada moguće pronaći i u lekarskim ordinacijama.

Kako ne biste pokupili više no što vam je potrebno:

  • Ponesite svoju olovku: Ako treba nešto da potpisujete, olovka koju je dodirnulo mnoštvo ruku – koje su bile ko zna gde – ne uliva poverenje. Brisevi pokazuju da prosečna olovka sadrži više mikroorganizama nego kvake na vratima ili stolice u čekaonicama. Zato, za svaki slučaj, ponesite sopstvenu.
  • Ponesite svoj magazin: Magazini i brošure u čekaonicama su takođe puni klica koje potiču od mnoštva dlanova. Ponesite svoje štivo za čitanje.
  • Igračke: Dečje igračke možda umiruju dete i skreću mu pažnju u lekarskoj ordinaciji, ali su takođe i žarišta klica, pogotovo jer su mališani skloni da ih stavljaju u usta. Ako vodite dete kod lekara, ponesite i njegovu igračku.
  • Sedite dalje od očigledno bolesnih osoba: Ako neko kašlje ili šmrca, potrudite se da sednete što dalje od njega. Mikrokapljice mogu satima ostati raspršene u vazduhu i doći do vas.

U prodavnici. Prodavnica je, što je i sasvim logično, drugo omiljeno mesto mikroorganizama. Da uz piletinu i sir kući ne ponesete i druge životne oblike, obratite pažnju na:

  • Drške korpi i kolica: Istraživanja su pokazala da 72 procenta drški kolica i korpi sadrže fekalne bakterije, a  50 odsto sadrži escherihiju coli. Jedna studija je utvrdila da kolica u samoposlugama sadrže 270 puta više bakterija nego kvaka za povlačenje vode u toaletu. Ponesite, i koristite, antibakterijske maramice.
  • Sedište za dete u kolicima: Samo zamislite količinu klica na njima – i dobro ih obrišite pre korišćenja.
  • Vrata frižidera i zamrzivača: I njih dotiče mnoštvo prstiju i dlanova. Prosečna površina mobilnog telefona ima četiri bakterijske kolonije po kvadratnom centimetru. Vrata frižidera, za poređenje, sadrže preko 5000 kolonija. Koristite maramice, pa čak i rukavice.
  • Voće i povrće: Plodovi i listovi koji izgledaju zdravo i živopisno sadrže, pokazuju istraživanja, više bakterija nego dno posuda za hranu kućnih ljubimaca. Birajte primerke koji nisu oštećeni, polomljeni ili posečeni – i dobro ih operite pre jela.

Kod izlazaka. Kad izlazite na večeru, verovatno ne razmišljate o rizicima od infekcije, ali obratite pažnju da se ne vratite kući sa nečim za šta niste platili. Pripazite na kritične tačke:

  • Jelovnik i karta pića: Kad razmislite, ima savršenog smisla. Jelovnici prolaze kroz šake svakom ko uđe u restoran, uključujući i osoblje, ali ih retko, ili nikad, ne čiste. Neki su možda prebrisani, ali verovatno starom krpom, a ne antibakterijskim sredstvom. Plastični jelovnici posebno zadržavaju klice, pa ih pre uzimanja u ruke prebrišite maramicom.
  • Limun: Lepo je uživati u limunu isceđenom u vodu, ali bolje se držite vode. Komadi limuna su često prethodno isečeni i po čitave sate stoje izloženi vazduhu pre no što ih iscedimo u vodu. Jasno je da usled neodgovarajućeg čuvanja i rukovanja mogu da pokupe milione bakterija.
  • Pribor za jelo: Pribor umotan u salvete je manje podložan klicama od onog koji stoji na stolu nepokriven. Pribor koji stoji u zajedničkim posudama najverovatnije sadrži klice, jer osoba za osobom poseže da ga uzme, istovremeno dotičući i onaj koji ostavlja. Ponesite sopstveni pribor, ili idite na mesta gde ga uvijaju u salvete. Obavezno vodite računa da između pribora i stola sve vreme držite salvetu.
  • Posude za so i biber: Svi ih dodiruju, a malo ih brišu. Poslužite se uobičajenim: antibakterijskim maramicama.
  • Površine stolova: Osoblje ga pere vlažnom krpom, ali koliko često i dezinfikuje? Sunđeri i krpe kojima se brišu stolovi često nisu dezinfikovani. Koristite antibakterijske maramice ili pazite da šakama ili priborom ne dodirujete sto. Ako imate sopstveni papirni podmetač, koristite ga.
  • Ivice čaša: Konobari često nose čaše držeći ih na vrhu, baš tamo gde gosti piju. Tražite slamčicu ili jednostavno tražite da nose čašu kako bi trebalo.

U avionima. Na putovanju avionom, šanse za hvatanje klica su veće nego u drugim okolnostima – vazduh se neprestano recirkuliše, i bukvalno ste zatvoreni u cev sa velikim brojem drugih ljudi. Da biste smanjili rizik od zaraze, preduzmite sledeće korake:

  • Stolovi na izvlačenje: Prema studiji iz 2015, površine stolova na izvlačenje imaju preko osam puta više bakterija nego tasteri za povlačenje vode u toaletu. Ovi stolovi se retko čiste, a i kad ih čiste, obično ne koriste dezinfekciona sredstva. Obrišite ih antibakterijskom maramicom, a potom svu hranu i pribor držite na salveti. A možete i da ih ne koristite.
  • Kopče sigurnosnih pojaseva: dodiruju ih mnogi i retko se čiste. Ponesite bocu dezinfekcionog sredstva za ruke, i koristite ga nakon vezivanja sigurnosnog pojasa.
  • Ventilacioni otvori: Dodiruju ih i više od sigurnosnih pojaseva – ponovo, koristite dezinfekciono sredstvo.
  • Toaleti: Ovde morate paziti na ručice za povlačenje vode, ručice lavaboa i toaletna sedišta. Dobro operite ruke nakon što završite, a potom koristite papir ili tkaninu za kvaku prilikom izlaska.
  • Pretinac (džep) iza sedišta: Ljudi ih koriste za otpadnu ambalažu, prljave maramice, čak i korišćene pelene. Istraživanja pokazuju da na tkanini ovih pretinaca neke bakterije opstaju i do sedam dana. Jednostavno ih nemojte koristiti.
  • Sedišta uz prolaz: Ljudi ih dodiruju kako bi se oslonili dok prolaze, što znači da imaju više mikroorganizama od ostalih . Izbegavajte da ih dodirujete, a ako želite da spavate, stavite nešto pod glavu između nje i sedišta. Probajte da nađete drugo sedište – istraživanja su pokazala da osobe koje sede uz prolaz češće zakače viruse od onih koje sede kraj prozora.

U kancelariji. Na poslu ste svakog dana, pa u kancelariji možete biti izloženiji klicama nego na drugim mestima. Higijena radnog mesta nije uvek najbolja, pa pripazite na sledeća mesta:

  • Telefon: Studije pokazuju da je telefon najzagađenija stvar u kancelariji, obično više od sedišta u toaletu. Ako delite sto ili telefon, možete se zaraziti tuđim klicama. Obrišite slušalicu i operite ruke nakon korišćenja telefona. Ne zaboravite da i mobilni telefoni kupe mikroorganizme dok ih nosite sa sobom. Redovno ih čistite antibakterijskim maramicama.
  • Tastatura i miš: Šta god ste dotakli tokom dana, to možete preneti na tastaturu. Iako tastature skladište mikroorganizme, retko ih čistimo. Svakodnevno je brišite dezinfekcionim sredstvom, posebno ako je delite sa nekim. Isto važi i za miša.
  • Tasteri  lifta i ograde stepenica: Svi ih dotiču, a retko se čiste. Operite ruke kad stignete na željeno odredište. A možete imati i dezinfekciono sredstvo za dlanove.
  • Slavine u prostoriji za odmor. Ako kancelarija ima prostoriju za odmor, ne zaboravite da mnogi dodiruju ručke ili slavine, drške frižidera i mikrotalasne pećnice.
  • Olovke: Seleći se s mesta na mesto i iz ruke u ruku, olovke lako ponesu mnogo mikroorganizama. Setite se i da mnogi nesvesno stavljaju krajeve olovaka u usta. Koristite samo svoje olovke, i često ih brišite.
  • Šolje za kafu: Šolje u kancelariji, posebno ako nema mašine za pranje, mogu sadržati klice, pa čak i plesni. Koristite samo sopstvenu šolju i svakodnevno je perite vrelom vodom i deterdžentom.
  • Fotokopir mašina: Ako je koristi mnogo ljudi, i ona će imati mikroorganizme na dugmadima i površinama. Perite ruke i koristite dezinfekcioni gel.
  • Vaš sto: Površina stola, verovali ili ne, može sadržati milione mikroorganizama. Brišite je barem dvaput nedeljno antibakterijskom maramicom ili rastvorom sirćeta.

Na kraju, jedna napomena: iako su popularne kao vid zaštite, naučnici sumnjaju u efikasnost maski za lice kada je reč o virusima koji se šire vazdušnim putem. Osim što obično ne prijanjaju čvrsto, načinjene su od propusnih materijala pa mikrokapljice i dalje mogu da prođu kroz njih. Maske, takođe, ostavljaju oči izloženim, a postoje dokazi da neki virusi mogu da nas inficiraju i kroz sluzokožu očiju. Držimo se proverenih načina, i umnogome ćemo smanjiti rizik od obolevanja.

Foto:Shutterstock

Pročitaj još iz kategorije Lifestyle